ВЛАДИМИР БУЛАТОВИЋ БУЧИ
ЗАШТО САМ ПРЕСТАО ДА РАЗГОВАРАМ СА СОБОМ
Једне пријатне и сунчане недеље , кренувши на пијацу , испред свог улаза , сретох комшију са трећег спрата . Не сачекавши да му пружим руку и пожелим му пријатно јутро , он ми рече љутито :
-Да ме ниси више икада споменуо у оним твојим причама - затим додаде стиснуте песнице и разгорачених очију - И престани да певаш у купатилу , дођавола !
Не стигох да га упитам на коју причу конкретно мисли и на коју конкретно песму мисли , а он ми окрете леђа и пушећи се од беса оде .
Идући даље улицом ка пијаци пребирао сам по глави све своје икада написане приче и нисам могао да се сетим да сам икада лично споменуо свог комшију .
Стигавши на пијацу сретох очевог другара из детињства . Угледавши га како натрпан кесама из којих „ кипи “ свакојако поврће , лице ми озари осмех . Он „ ухвати “ мој поглед из далека , на шта му се лице наједном смрачи . Приђе ми сав зјапурен , па ми рече :
-Слушај ти мали ! Твог оца волим као брата рођеног , али ако те икада будем више видео да ме мећеш у своје приче ... Чувај ме се добро !
Затим бесно прође покрај мене и одгурну ме телом тако снажно да сам пао на пијачно тле . Не могавши да одмах устанем пошто су ми се руке улепиле у некакву барицу од лубеничног сока , остадох неколико тренутака у лежећем положају . У том ми приђоше неки слини људи , искежених лица , па почеше да прете упирући празилуцима , шаргарепама и „ шиља “ паприкама ка мени и хорски вичући :
-Да нас више ниси икада ставио у оне твоје приче , иначе ћеш имати посла са нама !
У стан сам се вратио празних руку , јер како бих пришао пијачној тезги тако бих чуо једно исто : „ Ти ћеш мене у причу , а ја теби да продам своје поврће ?! Престани да о нама пишеш и моћи ћеш да купиш шта год пожелиш . А сад се торњај ! Ајде , иш !“