" Десетак дана касније , наиђе један мој близак пријатељ , а били смо и у неком даљем сродству , наиме , био је кум моје млађе деверичне , сестре од тетке моје стрине чији је први муж ( а удавала се три пута ) био трећи теча гледано по женској линији , а чича по мушкој . Он се зачуди што сам још увек у шахту , сви , каже , о мени причају , већ се рашчуло ...
- Како , знате ?! Па што ме не извлачите , одавде ?! - Хм , кад би ти , само , знао у каквим смо ми ... То што си у шахту , то је ... А како ти је доле , је ли ти тесно ? Кану ми суза , грло ми се стеже , раме ме жигну ... - Па , нема баш превише комоције ... А и хладно је . - То нек те не чуди : овамо , горе , код нас , зима је ..." Пожелех да поново чујем мишљење оног свог пријатеља-критичара , па нек се љути колико хоће . Ишао сам ногу пред ногу , па брже , све брже и брже ... кад ... о , знам да нећете повероврати , али !... упадох у шахт !!!
- Наздравље ! - рекох . - Сад сам се усосио ! К ' о нико !... Главни јунак у шахту , ја у шахту ! Као у причи !... Сва срећа што сам упао у онај исти шахт , у ком је био мој јунац , па се , будући да смо били у истом шахту , стопих с њим , поистоветих се , више не морам да пишем причу , сам живот ће је писати ...
Наиђе мој први комшија , а дошао с циљем , каже , требало би да му вратим оне паре које ми је позајмио пре више дана на пијаци . Добацих му новчаницу , из треће ухвати , отрча до бакалнице да уситни , убаци ми кусур . Па оде ...
Ах , да , заборавио сам да напоменем , пре него што се комшија удаљио , упитао сам зашто моја супруга не долази да ме избави из шахта .
- Знао сам да ћеш ме то питати - рече први комшија . - Нема времена , купује летње ствари на зимским распродајама , али , доћи ће , ништа не брини , мисли она на тебе као на ... на ... л ... ла ... лањ ...
Не заврши , отперја по снегу и лапавици , на шта ми се претходно пожалио . Још сам успео да сазнам од њега како моја супруга лепи тапете ! Лепо , лепи , лепо , богами !...
Десетак дана касније , наиђе службеник топлане да ми наплати грејање . - Ви нисте нормални , ја се смрзавам , а ви ми папаћујете грејање ! - Нисте у праву , грађанине . Има ту парче цевке , мало је здерана кошуљица и изолација , није баш да не греје ... Колико-толико , али мора да се плати ! Ако ћемо у Европу , морамо ... разумете ?! Разумео сам , како да не ... Платио сам ... - А бакшиш ? Дошао сам вам на ноге !... - Пре ће бити на главу ... За шта бакшиш ? - Па за пиво , ратлук и кафу ! Дао сам ... - Ово је мало , ово је само за пиво и кафу ... Дао сам и за ратлук ... Где оде улар , нек иде и ратлук !...
Крајем зиме , у шахт увуче главу једна симпатична новинарка веома утицајног листа наше месне заједнице . Рече да су јој специјалност тешке социјалне репортаже с поентом на социјалној критици . То што сам ја у шахту , њој " мирише " на штрајк . Пита да ли би могла да напише како сам у шахту разапео шатор и истакао своја штрајкачка права .
Ма пиши шта хоћеш , само ме одавде ... в ... Већ ми је догорело до ... н ... - Колико ћете дуго овако издржати ? - упита , проницљиво . - Не знам , шахт је ипак шахт ... Очекује , од мене , да останем , доле , бар десетак недеља , толико наставака би њен уредник пустио , предизборна је грозница ...
- Не знам да ли ћу издржати , толико ... Већ сам помало и ... исн ( читај : изгубио сваку наду ). Даде ми жваку и нестаде ...