Од муке , насмејао сам се , питала ме је да ли је тачно да сам упао у шахт ! Стара школа ! Ко пита , не скита !...
Једног јутра , осетих мирис јоргована ! ( Је л ' вам драго , чланови жирија ?... Кажем јоргован а мислим на ... Питам , онако , знам да немам шансу ! Наслов " Човек у шахту " асоцира на " Човека у футроли ", много сам провидан , не вреди да се кријем у шињелу !... Бар да убацим неку нову личност , убацим у шахт !... Добра идеја !... Али , још није била " сазрела ", морао сам је мало одложити , " мала стража " је у питању !).
И тако , средином пролећа , кад на Саборној цркви сат откуца подне , зачух изнад шахта умилан глас своје супруге : хоће да се разведе ! - док је мењала тапете , слепила се с тапетарем ! Откад сам у том шахту , запостављам је , каже , не долазим кући , не само на време , него уопште ! А она је од крви и меса ! Она има само један живот !... Итд ., итсл . Можда би ми она била и вернија , можда се не би слепила с тим тапетарем , али ... нек будем разуман , такво је пролеће , сокови бујају , љубав се буди ... Она мене и даље воли , али је у њега заљубљена ! Према том ...
- Потпиши - рече она . Потписах ... Њој остаде комфоран стан , мени шахт . Пола-пола ... А почетком јуна , запахну ме мирис маторих липа ... Београде , Београде , волим те !... туго , моја , и радости ... и ... нисам се над ' о ... не ... не ... Сва моја срећа остаде у једној малој причи ... у реду !... причици ... Липа , маторих , мирис ме , запахну ... Бре , к ' o стих !
И кинух ! И то је људски ! Тог тренутка , стропошта се у мој сан ... пардон !... " стан " - човек у летњем оделу ! Добар дан ... Добар дан ... Упао је , каже , зато што сам кинуо !... Али , тај је имао везе ! Не прође ни 24 сата , а мог " подстанара " извукоше преко везе , то јест из шахта ... Дође јесен ... прво рана , па касна ... пожелех да се оженим !... Туго , моја , зар опет све испочетка : сјај у очима , седмо небо , кисео купус + рибанац , разочарање ...?!
Али како да се оженим , реците , сами , услови су ми били готово никакви : тескобан шахт , гардероба демодирана , више се нису носиле еполете и хознтрегери , а и могућност да сретнем одговарајућу партнерицу ( у реду : партнерку ) сведена на нулу ( додуше , позитивну , још увек сам био жив )...
" ' Јесен прође , ја се не ожени ' ", а прође ме и жеља да се женим ... Али идеја да једном изађем из шахта , тињала је као жеравица , само нисам знао како да је распалим , оно мало сувог лишћа што сам имао , давно сам слистио ...
Почетком зиме , наиђе мој други комшија , неки Милојковић ( из разумљивих разлога , променио сам му презиме !) и затражи ми мало пара на зајам .
- Чуј , твоји су трошкови никакви , дај ако знаш шта је мука ! - Каже се стиска - исправих га . - Ма у реду , само дај ! Удавићу се од скупоће ! Ти си срећан човек !!! Дадох , како не бих дао ! И крви бих му своје , што рече онај врли песник , уточио , а не пишљивих ... ма сића ... Прођоше лето и јесен ... Опет зима , у ствари почетак зиме ...
Дође моја некадашња супруга . Пита колико соли иде на оно њено буре , тапетар би да кисели купус ... ( О , некад је то било наше буре !) Рекох јој , чему чувати тајну кад је читав мој живот проваљен ! На растанку ми рече : - Сутра ти долази комисија из фирме , најавили су , обавезно их сачекај ... Заиста , дођоше , извукоше ме , био сам им потребан за кворум !