И да будем искрен , сваког ( скоро сваког ) човека би тај снег наговорио да одустане од летовања , али мене не ! Чак , још више ми је донео ината да што пре кренем . Размишљао сам о томе како ћу ја негде доле у Црној Гори лежати на плажи , како ће ме запљускивати топло море и како ће ме сунце шамарати својим врелим дахом . И мислио бих ја још , али ме је запљуснуо врели шамар иначе мог златног оца . Да будем искрен , био сам мало збуњен том реакцијом иначе златног оца . Па зар ми он није дао новац за летовање ? Да , јесте , али нећемо сада о томе . Искрено ћу рећи да сам тај шамар и заслужио јер док сам тако наглас сањао море и плажу , заборавио сам да досањам и папуче , а уколико не бих носио папуче на плажи , могао бих да се исечем и завршим негде у болници . Имао је право мој златни отац што ме је опоменуо . Када само успели некако да очистимо снег испред улаза , ( тачније излаза јер сам ја у том тренутку излазио ) златни отац ме је одвезао на аутобуску станицу . Тамо су ми рекли да су сви поласци отказани због снега . Наравно , ни ви да сте на мом месту не би сте одустали . Јурио сам , распитивао , молио , претио , плакао , урлао ( у ствари нисам плакао , то заборавите ) и на крају сам успео да добијем карту за Бања Луку преко Бајине Баште и Дебелог Брда . Сигурно се питате који ћу андрак у Бања Луци ? Добро питање . Али морам бити искрен и нескроман и открити вам тајну да сам планирао да из Бања Луке хватам први брод за Улцињ . Открићу вам и тајну како сам то сконтао . Није тешко схватити , али ћу вам ипак рећи . Као што само име каже то место се зове Бања Лука , што значи да се у њему налази бања , а и лука . А , где има лука , ту има и бродова . А , где има бродова , ту има и мора . А , где има мора има и Улциња . Ех , да ме сад види мој профа математике . Као што већ искрено рекох , добио сам карту за Бања Луку преко Бајине Баште и Дебелог Брда који креће у два сата . Ако ме моје познавање математике не вара на станици сам чекао око четири сата . Али , вредело је . Када будем стигао на плажу , заборавићу све ове муке . И снег и професора математике и моје златне родитеље .
Да будем искрен , био сам мало изненађен када сам у аутобусу видео само возача . Али , кад мало боље размислим , имао сам цео аутобус само за себе . А , да ли сте ви некада имали цео аутобус само за себе ? Нисте . Да будем искрен , знао сам . Елем , све је ишло као по леду док нисмо стигли до Бајине Баште , ту смо се заглавили као кокош на тараби , ни напред , ни назад .