ЗИМСКО ЛЕТОВАЊЕ ИЛИ КАКО САМ ПРЕСТАО ДА БУДЕМ ИСКРЕН
С ад неки дан сам у једним дневним новинама добио наградни купон за зимовање на Тари седам дана . И још га нисам преузео . Бићи искрен када ћу рећи да сам ја један од ретких људи који мрзи зимовања . Није баш да их мрзим , али их и не волим . Није шија него врат . А , поново ћу бити искрен и рећи ћу вам и због чега је то тако . Наиме , једног хладног јануарског дана ( док сам још увек био млад и луд . Нажалост више нисам млад ) сам коначно од родитеља добио дуго најављивани новац за летовање . Десет дана у Улцињу у хотелу са четири звездице . И то сам самцит . Дивота . У ствари било би дивота да то није било у јануару . Али , да будем искрен , нису родитељи криви , ја сам . Да у августу нисам поправљао јединицу из матиша , ишао бих тада као и сва деца на море . Али , кад мало боље размислим , заправо нисам ни ја крив што нисам отишао на летовање тог лета , већ мој професор математике . Да будем искрен , тај лик и није био баш под хипотенузу или како се то већ каже у математици , под винклу . Бићу поново искрен и рећи ћу вам због чека ме је оборио . Замислите , питао ме је због чега је два на квадрат четири . Дилеја . Али да будем искрен ни ја њему нисам остао дужан , питао сам га због чега свиња има четири , а човек само две ноге . И је л знате шта ми је одговорио ? Ништа ! Као ни ја на његово питање . Требало је ваљда да буде један један . Али , не . Лако је њему , код њега је дневник . Дао ми је један и послао ме у август , а онда сам ја њега посало у три лепе . Мада , да будем искрен то и није баш најлепше за описивање , тако да ћу тај део изоставити . Било како било , ја сам хвала богу математику положио у августу , наравно код другог професера ( упс , штампарска грешка ), али сам остао без летовања . Као што рекох , имам заиста златне родитеље који су ми обећање и испунили . Истина , тек у јануару , али неки кажу никад није касно . Уверићу их да јесте ! Тог јануарског дана је падао снег као Слоба двехиљадите с власти , уз неку јаку ломљаву . Касније сам сазнао да је то комшија Лаки палио његовог „ Стојадина “.