АЛЕКСА : Алат чини занат . Ја сам попримао речи : „ надлежно , подобателно , касателно , у сљедству тога , поводом тим ,“ и млоге овакове које страшно звече , а ништа не значе речи , те сам њима пунио артију , као и млоги други . Али кад од једнога изварам сто форинти , видим шта ми се пише , пак — испод жита . Затим се дам на докторију . МИТА : Но , ту знам да си све покојне излечио . АЛЕКСА : Ништа зато ; ја сам и курталисао болести , а то су они желили . Најпре постанем хомеопат ; то је лако : у једној оки воде размутим пô драма нишадора . На , сад пиј , притом чувај се сваког јела ; пости , пости , докле болесник од глади не отегне папке . Затим ударим у водолечилиште : увијем га у ћебе , докле зној скроз не протече , па онда пуф с њиме у воду ; притом мора болесник најмање педесет чаша воде на дан да спусти . МИТА : Ао , куку ! Толико чаша вина могло би и поднети , али воде ... АЛЕКСА : Кад ме и одатле протерају , постанем учитељ славенске граматике . МИТА : Ето ти га сад опет . Та ти из ње не знаш нигди ништа . АЛЕКСА : Алат чини занат ; слушај само : „ нишчетен вразумљај тисјашчегубоју , хоругвоносјашчеју вешчественостију “... разумеш ли ме ? МИТА : Море , море , ти ћеш јошт и списатељ постати ! АЛЕКСА : Кад књиге пишу ђаци , који у школу иду , зашто не би и ја , који сам давно школу оставио ? МИТА : Али славенски треба и мене да научиш . АЛЕКСА : То је лако ; само употребљавај често „ понеже “, „ дондеже и по неколико баталиона
„ ахова “ и „ ихова “ парадирати пусти , пак те неће ни најбољи Славјанин разумети . МИТА : Да се манемо тога разговора . — Ја мислим , Алекса , да си ти јошт мој пријатељ . АЛЕКСА : Зар би ти сумњати мого ? МИТА : Пријатељство се у нужди показује . Чуј , Алекса , моју невољу : од јутрос како ми је трбу почео музику прави ти , па једнако траје ; а ти знаш да ја на музику горе мрзим него на чуму . Не би л ми мого који грошић дати , да купим потајно леба и да га мало умирим ? АЛЕКСА : Богами , не могу , Мито . МИТА : Ето ти ми пријатеља ! А зашто ? АЛЕКСА : Из најпростијег узрока . Немам ! МИТА : Шта ? И ти си ми доктор , адвокат и учитељ био ? Збогом ! Такав пријатељ мени не треба . АЛЕКСА : О , о , о , немој тако жустро ! МИТА : Музику нећу да трпим , знаш ли ? АЛЕКСА : Па чекај , ваљда се може помоћи . Ево ти који тантуз . МИТА : Проклети твоји тантузи , и ту си ми изварао форинту ! АЛЕКСА : Ал ’ су нам доста и помогли . МИТА : Видим да морам скапати од глади . АЛЕКСА : Знаш шта је , Мито , нисам ни ја баш тако сит , а новаца немам ; ајде у ону кућу што је мало угледнија од други . Та шат се наранимо нашим лагањем . МИТА : А како ћемо ући кад смо непознати ? АЛЕКСА : Опет си заборавио : алат чини занат . Ја ћу бити барон Голић ; ти си мој бединтер . Какав је газда , онако ћемо се и владати . Ако буде девојка у кући , знаш како треба . Ајде , стави се у позитуру , пак да им јавиш визиту од барона Голића . МИТА : Али зашто баш Голић ? АЛЕКСА : Име не чини ништа , него титула . Одлази ! МИТА : Бре , ја идем у кујну најпре , ако могу што од слушкиње изварати . ( Пође .) АЛЕКСА : Само пази на „ абије “ МИТА : Гди су ? АЛЕКСА : Шта , гди су ? МИТА : Те гурабије . АЛЕКСА : Еј , простаче , ти ћеш мени сав посао покварити . „ Абије ,“ кажем , „ понеже “ и друге славенске речи , којима ћемо осведочити мој карактер . МИТА : Ах , ја би волио сад гурабије него све карактере на свету ! ( Одлазе .)