ЛЕГЕНДЕ ПИШУ ЗА ШИПАК
ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
А
ЛЕКСА ( држи једно писмо у руци ): Добро , добро ! Нека иде , како јој је воља , напред или натрашке , није ми стало . Ја сам једанпут чуо да девојка није човек , и то ми је доста . Знам да је ово произишло од каквог филозофа , јер су они и са женама имали парнице . Али шта се ја за то бринем ? Сљедство је овог изреченија да се не морамо баш тако строго држати совести . Моја Марија , ти си се дала у талијанске песме : „ Ах љубови паклена , — слатка туго срца мога .“ Боље да си певала ону стару песму : „ Друге моје , не будите луде !“ Тако ја мислим . А совет мога пријатеља ?... Е , њему је место овде . ( Савије писмо и мешне га у џеп .) Али сад куд ћу ? Оће скоро да ме изда занат . МИТА ( ступи лагано и удари га по рамену ): Алекса ! АЛЕКСА : Охо , Мита ! Какав тебе ветар овамо дотера ? МИТА : Зар ти не знаш да је пријатељство два тјела и једна душа . АЛЕКСА : Право ! И ти ниси сирома што се голи речи тиче . МИТА : Кад би ми могле што помоћи ! Јер чуј , Алекса , моју невољу : нисам ти од два дана окусио ! АЛЕКСА : Лепо ! Бар можеш и ти какву моду завести , и то Најјевтинију моду . МИТА : Ја нисам моде љубитељ . АЛЕКСА : Шта ? Цео свет трчи за модом : девојке , жене , момци , богати , сиромаси , сами филозофи ; и ти један оћеш да будеш осим света ! То је срамота ! МИТА : Мани се срамоте гди крче црева . АЛЕКСА : Па и то може бити по моди . По моди људи кијају , по моди носе штап , држе нож и виљушку ; по моди жене намештају уста , особито ако не уму по моди да говоре . Очи , коса , аљине ход , стајање , седење , нокти , све је то по моди , само што нико по моди не умире . Но гле , ја забрбљао , а не питам те како си досад животарио .
МИТА : Како ? По нашем обичају : ако се ко жени , ја проводаџија ; ако је даћа , ја држим слово почившем ; ако је слава , ја веселим госте . Али ми је све то мало помогло . Ко се оженио , тај ме после псује и проклиње ; гди сам био на даћи , ту ме попреко гледе , јер се боје да и њима не ломим погачу ; те од свега ништа . Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио . АЛЕКСА : Па и то је добро . МИТА : Добро као наопако , кад морам другда по три дана да гладујем . Но у тебе видим лепе аљине ; ти си морао боље среће бити . АЛЕКСА : О , ја сам ти сила преметнуо преко главе . МИТА : Да чујем . АЛЕКСА : Прво сам ти био адвокат . МИТА : Кад си ти учио права ? АЛЕКСА : Видиш да си прост . Треба знати шта је криво , па се за правду не брини . Онај је био код судије и тужи се како га је предусрео ; ја му кажем да му је криво учинио ; други показује пресуду , ја кажем да је ствар криво пресуђена ; онај приповеда како му нису дозволили писмено бранити се , ја примјечавам да му је криво учињено . Људи кад чују моје толико „ криво помисле наравно : „ овај зна и шта је право “, пак навале да им пишем прошенија .
МИТА : Шта си ту могао знати .