ПРИЧА О ИДИОТУ
Један идиот је по цео дан галамио у улици Жоржа Клемансоа . Говорио је са балкона у Венизелосовој улици и скретао пажњу пролазника . Пењао се на кровове кућа у улици Високог Стевана и говорио је облацима , птицама и мајсторима који су постављали антене . Идиот је препадао жене и држао им говоре у лифтовима . Када се не би на нешто попео , онда се током говора пропињао на прсте . Тражио је камере за видео надзор у јавним гаражама и онда се обраћао по пола сата , па чак и више .
Тај идиот , иначе , није личио ни на шта . Досађивао је људима , а када није хтео нико да га слуша , причао је са дрвећем , саобраћајним знацима , псима луталицама и црним мачкама које су му прелазиле пут . Идиот је причао као навијен . Био је комплетан идиот , јер је могао да говори 12 сати , без прекида , а да за то време не каже ништа паметно . Идиот је сметао пензионерима који су увече хтели да спавају после другог ТВ Дневника , будио је својом галамом децу коју су се тек успавала , нервирао је парове који су били у љубавном чину , ометао је поверљиве договоре привредника и мафијаша , сметао је девојчицама које су вежбале виолину , излуђивао је навијаче јер их надјачавао на фудбалској утакмици ФК „ Полет “ – ФК „ Дорћолац “. Свима је постао неподношљив .
Кућни савети , месне заједнице , клубови ронилаца , удружења рибара , љубитењи сисара , савези голубара , организације шверцера девиза и асоцијације препродаваца украденог гвожђа разматрали су проблем , али нису знали шта ће са овим идиотом . Нико није знао како да га ућутка .
А онда су се досетили спасоносног решења . Договорили су се најразличитији људи , јер их је идиот ујединио .
- Гласаћемо сви за њега – одлучили су једногласно – нека иде у структуре , идиот један , па нека тамо досађује !
И од тада га виђају само на телевизији . А када се појави , кажу - то је онај „ наш идиот “, види га како напредује !
И онда утишају тон . Или промене ТВ канал .