Ко не може самостално да дише , укључе га на респиратор. Ко не уме
самостално да мисли, укључе га на телевизор.
Јован Крагујевић
А Ф О РИ З М И
Дуго сам их пратио.
Онда им се изгубио
сваки траг.
*
Млади одоше.
На старима земља
остаје.
*
Ми се налазимо на
88. месту од 85
земаља које имају
убрзан развој.
*
Опозиција је напустила
скупштину.
Позиција и даље са
њима води дијалогна
даљину.
*
Правда је била спора.
Онда смо узели
мотку и п(р)отерали
је.
*
Сто пута су поновили
исту лаж.
Да бисмо запамтили.
*
У народној скупштини
најбројније су
столице и клупе.
Љубомир
Шуљагић
ЈЕДАН ОБИЧАН ДАН
Лето. Сунце баш упекло. Својски. Температура
у државци тропска.
Живот балкански. Тежак. Неправедан.
Бедан. Безакоње и похлепа харају. На улицама
престоног града хиљаде незадовоиљних
људи. Ходају бесциљно. Путеви влажни.
Од милиона капи које се сливају низ
тротоаре и путеве. Шушти као обилна
киша, а облака нигде.
У дворцу владајућих уобичајно мртвило.
Једина активност је бесомучно испијање
кафе и вискија са ледом, као и бројање
новца. Шум падајућих капи привлачи
пажњу главног властодршца. Прилази прозору,
види сунце, а улицом теку поточићи.
Зачуђен, у неверици пита свог заменика:
- Је ли могуће да киша пада?!
- Не знам - незаинтересовано одговара
заменик и наставља да бројни паре
добијене од градитеља ауто-пута.
- Чудно... - мрмља главни и враћа се
уобичајеној дневној работи, пребројавању
новца од фирми које граде железничке пруге.
Сат касније, пошто су завршили
посао, а новац од мита послали у банке,
на личне рачуне, двојац врховника стаје
поред кабинетског прозора и гледа све влажније
коловозе на булевару.
- Ништа ми није јасно - чешка се по
ћели главни. - Лепо чујем капи, а кише нигде.
Ведро је, сунце пече... Не разумем.
- Није киша, величанствени - јавља
се присутни секретар - то су сузе грађана.
- Толико плачу?! - чуди се главни.
- Плачипичке! - бесни заменик.
- Зашто роне сузе, који им је ђаво? -
занима шефа шефова.
- Незадовољни су и гладни - појашањава
секретар.
- Боже, па што не купе храну? - пита
земеник.
- Немају новца.
- Како? Где су им плате, пензије,
хонорари? - пита главни.
- Овај, код нас...узели смо им све,
преко пореза, доприноса, уредби...
- Тааако. Нека их, нека плачу - каже
главни и наређује секретарици да позове
следећг страног инвеститора који долази са
кофером пуним девиза.
- Ко их јебе! - простачи заменик и
седа за сто спреман за следеће бројање новца
од корупције.
Мића М. Тумарић
Дамир Новак