Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Página 91

КОЧИЋ НА ВРХУ БРИЈЕГА
Бити сам на врху бријега,
бити пејзаж, дио свега.
Бити магла, бити сунце,
вјетар успет на врхунце.
Бити крик и вик из гротла,
и глас оног иза котла.
Бити травка, сутон, птица,
мека свирка тамбурица.
Бити капља, поток, ријека,
облак паре с топлог млијека.
Бити свјетло родног краја
и ријеч што се с другом спаја.
Бити сам на врху бријега,
бити све, и дио свега.

ШАРЕ ПОЕЗИЈЕ
У Насихиној башчи крај Врбаса
Ко сунце грије рима,
да мрзло не пада иње
по цвијећу и по снима
из башче пјесникиње.
Док стоји кућа стара,
ко пјесма насред свијета,
и нека давна шара
овдје ће да процвјета.
И из те мрве боје,
из тог првотног гласа,
овдје се вјечно роје
жубор-пјесме Врбаса.
И сагни се, потражи
камичак – ријеч седара,
биће ти одмах дражи
тај свијет дјечјих шара.
84