Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 8

Мари Ндијаj
ТРИ МОЋНЕ ЖЕНЕ
(одломак из романа)

Пошто је кратко и слабо одспавала устаде већ у зору, навуче своју
зелену хаљину и сандале те пође у потрагу за купатилом које нађе, на
концу, одмах поред Сонијеве собе.
Врати се до собе двеју малих девојчица.
Гурну врата сасвим благо.
Девојка је још спавала.
Две малене, које су будне седеле усправно под чаршавом, упиљише
се у Нору строгим погледом својих потпуно истоветних очију.
Нора им се насмеши, већ с прага им прошапута нежне речи које
обично говори Луси.
Малене намрштише обрве.
Једна од њих пљуну према Нори, смешно мали испљувак што паде
на чаршав.
Друга надува образе, спремајући се да је имитира.
Нора изађе из собе и затвори врата, осећајући се непријатно а не
погођено.
Упита се мора ли нешто учинити за те девојчице препуштене саме
себи, и у којем својству, као полусестра, као мајка уопште, као одрасла
особа морално одговорна за свако дете које сретне.
И наново осети како јој се срце надима неким јаловим бесом према
оцу, том недоследном човеку који није имао мира све док, после
толиких неуспеха, није довео нову жену и направио јој децу са којима
не зна шта да ради, пошто је све своје прилично ограничене
способности за љубав и пажњу према другоме потрошио, изгледа, још у
младости на своју стару мајку, одавно почившу, коју Нора није
упознала.
Показивао је, додуше, извесна осећања према Сонију, свом једином
сину.
Шта ли му је само требала нова породица, том човеку без самилости,
осакаћеном, хладном?
Кад је ушла у велику просторију, он је већ увелико доручковао,
смештен за трпезом као претходне вечери у истој светлој избледелој
5