Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 64
Ранко Павловић
ГДЈЕ СЕ ЗАГУБИ ПРИЈАТЕЉ?
Прије неких двадесетак година изгубио ми се пријатељ. Заправо,
загубио се. Баш онако као оловка под папирима и књигама на радном
столу, или ситниш у џепу. Оловка вам треба да забиљежите одједном
искрслу мисао, метални новчић да га убаците у аутомат за плаћање
паркирања, а њих, мада знате да су ту, нигдје! Ни од корова, ни за
лијека, што би рекао народ.
С пријатељем који се, тако рећи, преко ноћи загубио, прије тога
волио сам да разговарам, надуго и нашироко, уз кафу, понекад и уз
чашицу, о разним друштвеним проблемима и феноменима, нарочито
онима који се односе на културу и културну политику. Ја сам у жучну
расправу (ко нас је слушао а није нас познавао, могао би помислити да
се свађамо) уносио више емоција, а он аргумената. И, ма колико се
трудио да будем у праву, на крају сам увијек бацао копље у трње. Мој
пријатељ је био човјек са ставом, и његовим рационалним закључцима
узалуд је било супротстављати осјећања.
Институције су стубови на којима треба да почива наша култура, а
ми се замајавамо манифестацијама (можда само зато да бисмо на њима,
упарађени, могли дријемати заваљени у првим редовима) и на њих
трошимо новац. Тврдећи то, своје ставове подупирао је увјерљивим
примјерима из садашњости и историје, убирући, као најсочније плодове
с воћке испод које пролази, из цивилизацијских токова и тековина
најпикантније детаље (знате оно када се непролазна вриједност
античких драма супротстави бизарности продукта тезе хљеба и игара).
Дакле, институција и колективно биће испред појединца, ма колико он
био изнад осредњости? Ниси ме најбоље разумио, одговорио би пошто
би тренутак размислио о мом питању. Свакој институцији моторну
снагу даје појединац. Јер, индивидуалност је снага без које нема
напретка, али је најбоље кад се она потврђује кроз институцију. Не чини
ли ти се, покушавам новим питањем да искажем супротстављено
мишљење, да таквим односом индивидуу, ма које она квалитете и
подстицајне импулсе у себи носила, окиваш институционалним стегама
које најчешће спутавају појединца да размахне крилима онолико колико
може и жели? Ти не схваташ суштину става који износим, постајао би
све жучнији мој пријатељ, док сам на потиљку осјећао оштре убоде све
чешћих погледа људи иза сусједних столова. Тачније речено, обрћеш
ствари, бркаш појмове, мијешаш јабуке и крушке. Ти говориш о
59