Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 42
Мирко Богдановић
ЏОЈС КАО ПРИПОВЈЕДАЧ
Испитивање позиције приповједача код Џојса представља покушај,
како одређивања тачке гледишта у поједином дјелу, тако и покушај да
се одреди значај њеног избора за остварење коначног утиска који аутор
п оставља за свој циљ. У којој мјери избор перспективе утиче на укупни
ефекат? Које су границе њених могућности? На који начин промјена
перспективе утиче на доживљај читаоца? Одговор на ова и слична
питања покушаћемо дати кроз анализу једне приче из Џојсових
Даблинаца.
Избор тачке гледишта из које ће одређена прича бити
посматрана, несумњиво је једно од основних питања са којима се
суочава аутор, стварајући формални оквир свог будућег дјела.
Ријешеност да се исприча нека прича, или да се њоме створи
одређени утисак код читаоца, у исто вријеме, укључује и онога
који ће ту причу казивати. Прича и њен приповједач су увијек у
односу међусобног допуњавања. Иако она условљава свог
приповједача ипак је он тај од кога, у великој мјери, зависи њен
укупни ефекат. Ширина и дубина његовог погледа, степен увида
у мисли и осјећања протагониста, мијењање фокуса од
спољашњег ка унутрашњем и обрнуто, све су то елементи којима
приповједач одређује карактер неке приче. Лош приповједач
може упропастити причу која му је повјерена, али без
приповједача, аутор остаје сам, нијемо посматрајући свог глувог
читаоца, на другој страни непремостивог кланца.
У намјери да се обради проблематика тачке гледишта у одређеном
роману или краткој причи, неопходно је, на самом почетку, одредити
намјеру аутора, то јест, његову основну замисао. Она, несумњиво,
слиједи из самог ефекта, уколико је он у потпуности остварен, али се,
врло често даје и као објашњење самог писца. То, ни у ком случају, не
значи да аутор, дајући додатна објашњења, на неки начин, подупире
климаве темеље свог дјела, већ подразумијева усмјеравање читаоца у
одређеном правцу како би се задани ефекат што потпуније доживио.
Управо с тим циљем Џојс говори о својим Даблинцима:
Моја намера је била да напишем једно поглавље моралне историје
своје земље и изабрао сам Даблин за место радње јер ми се тај град
чинио средиштем парализе…Писао сам углавном савесно негујући
37