Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 36

Воки Ерцег
8 ВИЊЕТА

СТО, ЛИСТ, ИСТОРИЈА
Ернесту Завили
Дисање. Такт активне фабрикације. Унутра: у раскораку. Иза очију:
брод – тоне. Сан. Потом, тишина. Све. Ништа. Исто. Све или ништа. Све
и ништа. Све исто, ништа исто – сто, лист и моја историја.

ПЛАНИРАЊЕ
Када је судија Станић упитао оптуженог професора Маљоковића
зашто је на најбруталнији могући начин, по њему, судији, најсвирепији
могући начин, убио Лејлу, Часлава и Бруну, иначе ученике његовог
разреда, професор Маљоковић је одговорио како то сада уопште није
битно, јер је свеједно, на исти начин, планирао убити читав свој разред.

НАШ ГРАД
Рођак нас је путем телефона обавестио, док смо противно нашој
вољи били у изгнанству, да је град запаљен, а људи протерани. Град је,
рекао је, у целости изгорео, а ретки су остали. Чак и кадa смо замислили
све те моћне алеје мушких и женских липа како изгарају у пламену,
провинцију, наш град, и даље смо из дна душе мрзили.

АРХИВА
Од спаљене архиве, међутим, ништа није остало.
33