Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 26

Павле Зелић
УДАРНИЦА
Ударничка значка сија на њеним грудима, чиста и угланцана. Једино
светло место на блатњавом и мрљама од крви прекривеном радничком
комбинезону. Поносна је на њу. То никловано парче метала је много
више од награде за рад, више од медаље коју Партија даје највреднијим,
најодговорнијим и, наравно, идеолошки најчистијим омладинцима.
Обезбеђује њеној породици преко потребне тачкице за храну, и гарант
је да три сестре и мали Миша не буду гладни.
Зато је Милица већ искусни акцијаш. Ово јој је трећа радна акција. И
на свакој од њих била је ударник. Зато је сада на путу ка штабу бригаде,
низу барака зидова укопаних у блато, једина од бригадира позвана на
састанак са командиром.
„Живео друг Тито!“, дрекне гласом пастирице која се довикује са
брда на брдо чим је ушла у просторију. Није ни погледала ко је унутра.
Што је сигурно, сигурно.
„Добро де, Милице.“, смеје се командант бригаде, друг Славиша.
„Мислим да те је чуо, гдегод да је.“ Милица се мало постиди због своје
неваспитаности. Барака је пуна људи. Поред Славише, ту су и скоро све
четовође. А поред њих и неколико непознатих људи. Сви носе дуге
шињеле и партизанске капе. Један, најмлађи од свих, прилази јој и дрма
јој руку.
„Другарице Милице, ја сам комесар Батрић Јовановић. Част ми је да
те упознам.“ Наклони јој се кратко, војнички, и одмакну се корак.
Сада се још више постидела. Осећа како јој се румене сељачки
образи.
„Комесар Батрић нам долази са места команданта главног штаба
омладинских бригада на прузи Шамац-Сарајево“, надовеза се Славиша.
Као да има неког у целој Југославији ко не зна за славног Батрића
Јовановића, помисли Милица. „На нашој малој акцији он ће бити
задужен за идеолошки рад и одговорност чланова Партије.“
Милица је нервозно погледала око себе. Да није нешто згрешила? Да
није доведена за пример?
Соба као да се смањила. Фуруна у ћошку исијава врелину. Лица у
информбироовским шињелима гледају је немо и прекорно. Непријатну
тишину прекину сам друг Батрић. „Не брини другарице! Знамо добро да
си ти вредан и одан члан Партије.“ Милица се нервозно осмехну. „Оно
што не знамо, то је како да се изборимо са искушењем које пред нас
ставља ово ново доба.“
23