Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 24

шејтани с њим, у оној њиховој ношњи, а ношња ти је земаљски
елеменат, и тешка као цијели дуњалук. Него ће требати да оног
шумског баксуза живог ухватиш, усред дана, обучеш у народну ношњу
коју си у сновима видио, набијеш га на колац пободен у земљу као дирек,
и тако усправљеног спалиш. Гледајте да за ту радњу изаберете неко
наузвијешеније мјесто насред села, гдје сунце најприје гране и мјесечина
кане. То мјесто оградите плетером. Колци нека буду од липовог
дрвета, плетер од дреновине. Док га будете потпаљивали, угурсуз још
мора бити на овом свијету, не смије крепати. Ако крепа прије него
што слама се ужга и пламен га захвати, посао ти не ваља. Биће ти
још горе. Зато пази шта радиш. А твоји јарани који у томе часу буду
ту, морају стати уокруг горевине на коцу, испружених руку с
длановима окренутим према себи подигнутих изнад глава, и непрестано
говорити, све док оно шејтанче не изгори: Алаху екбер! Ја сам
свевишњем Алаху послала молитву да вашу тога часа прими, и погледа
на све вас. А он хоће, јер је један и свемогући.
Врбовец се вратио збуњен и снужден, забринутији и очајнији него
што је отишао. Ханкин ритуал, осим што му се учинио бесмислен, био
је и компликован, немогућ. Ко ће, и како, његову дружину наговорити
на ону молитву. Другом богу да испруже руке! Можда би они за њега
то и учинили, али нешто у њему има што се љуто буни и противи
туђебогству. Ни своме није привржен, до очинског припадања и
усиновљења koje се тражи. Не гори у мисној буктињи као други, већ
дими и цврчи, колеба се и отима као сирово дрво у пећи са мало жара.
Цурци зноја теку низа њ, а не милине и сласти.
И можда би од свега био одустао, напустио ловачко друштво и
вратио се кући, да опет није навалио онај Суле. Иде му на нерве, није га
подносио ни у рату, био је против тога да се у војску примају
иноплемени добровољци, поготово из комшијског окружења. Али,
ништа није могао да измени, јер нико га ништа није питао. Намучили су
се док су вепра ухватили живог, тек из трећег покушаја то им је пошло
за руком, и то кад су га успавали мецима за омамљивање, што је обавио
запосленик из золошког врта. Ништа лакше није било ни облачење
свињчета у народну ношњу, шешир су му завезали за уши, опанке за
ноге. Вепар је изгледао као препариран. Отимали би се за њ, једнако, и
Етнографски музеј и Музеј природе, кад би такав постојао. Кад је
животиња почела да се враћа у будно стање, лично ју је пробуразио
багремовим колцем намашћеним прегорелим моторним уљем, Халил
Кадрићи Сулема. Обавио је то брзо и спретно, скоро безболно. Ни
друштва за заштиту животиња не би се много бунила.
Као некад стари наши, што су чинили, рекао је.
Тога априлског дана благо и сунчано јутро обећавало је и лепу
обданицу. Али негде око поднева кад су Ветровчеви момци ужурбано
21