Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 23

Својима из дружине рекао је једном да има, понекад, кошмарне
снове, али им није говорио о детаљима. Сада се одлучио да им каже све,
опише до танчина шта му се дешава, па и то да је безуспешно тражио
помоћ од лекара и травара, али да ништа није помогло. Једни су ово
схватили озбиљно и предлагали су му да се одмори, па, можда, и
напусти ловачку мисију, док је другима било смешно и спрдали су се
на рачун тога. А Халил Кадрићи Сулема звани Суле, ратни добровољац,
његов саборац који се истицао у јединци којом је Ветровец заповедао,
саветовао му је да оде код најпознатије гатаре Ханке у Г. код Т. Он је
лично познаје, препоручиће га и одвести.
Она ти, болан, лијечи што ниједан хећим не може. Одстрањује и
оно што се ножу отима, јер улази тамо гдје сјечиво не може. Ко
шејтан, мимо врата, улази. Нема за њу препрека, ни тајни, јаране.
Скида чини и црну магију, чисти инсана изнутра и споља, испере мозак
и душу чоеку да се послије пита да се није у матер вратио!... Ханка ти
веже и дријеши, спарује и разваљује. Политичари к њој тајно одлазе,
камуфлирани у просјаке и фукару. Е, који све главоња њој није
одријешио језик и рачуне положио!...
И ко зна докле би Суле хвалио Ханку, да га Златко не прекиде и не
рече:
Хајде, да и то чудо пробам! Немам шта да изгубим, горе ми не
може бити!
Теби крмак, шејтани с њим, што се врго у инсана, у сан долази и не
да мира, рече гатара пре него што је ловац на вепрове стигао да изусти
иједну реч. То га изненади и уплаши. Откуда зна? Да није сулудасти
Суле....?
Не, нико ми ништа није рекао. Видим то јасно, као да је прочитала
његову мисао. Онда је у неку посуду полумесечастог облика, никада
такву није видео, а свашта је у својим ратним походима видео и многе
куће лично претресао, усула воду и бацила четири жара из фуруне.
Вода је зацврчала, а њему се учинило да је запиштала као птиче,
стубићи паре сунули су из оне посуде, а врачарица је, наднесена над
испарењима, нешто шапутала, чудно кривећи уста и прелазећи преко
лица длановима као да се умива. С времена на време погледала би у
Врбовеца који је седео укочен и празан. Ни негдашња близина
непријатељских положаја није га тако паралисала. Из платнене вреће
што јој је чучала уз ногу, истресла је гомилу рогова разног порекла и
величине, било их је овнујских, јарећих, крављих, воловских, а и оних
налик слоновској сурли. Изабрала је један, кратак а широк, можда је био
биковски, и прелила у њ ону воду.
Чу