Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 152

Мрачне улице подсјећале су ме на давна времена колонијалног
раздобља у Америци. Током читавог рата, редовно сам писао жени да
ћемо чим се вратим – ако се вратим – најприје отићи у Провинстаун.
И негдје у то вријеме почели сте да пишете роман Голи и мртви?
Вратио сам се из војске у мају '46. и овдје смо већ били у јуну. Одмах
сам почео да радим на књизи. Писао сам у изнајмљеној колиби на
плажи у Труру. Обично ми је потребно неколико седмица да се загријем
за озбиљно писање.
Имали сте неке забиљешке?
Увијек имам огроман број забиљешки прије почетка. Много читам о
споредним стварима и о свему доста размишљам. Треба ми и по пола
године да се удубим у писање романа. Мислим да ми је за Голе и мртве
било потребно тек неколико седмица јер сам био млад и пун материјала
и утисака о рату. Заиста нисам морао било шта да истражујем - све ми је
било у глави. Тог сам љета на