Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 116
већ само ко је НАЈЛУЂИ
Из чаше воде ПИЈУЦ-НЕ...
У "Тачки на излету“ аутор је показао да је велики играч театарске
анимације, креативне игре која доводи до "естетски ефикасних
творевина". То није чудо када се зна да је он животно везан за
позориште, да је као умјетнички директор, режисер и текстописац, ум и
срце, атмосфера и енергија чаробног свијета иза плишане завјесе. Па
иако нас декор, инсценација, дрвени, крпени, папирни лутка-јунаци
неодољиво враћају играма властитог дјетињства затрпаног археолошким слојевима година и заборава, за Бјелошевића луткарство није, као
што би рекао Змај, "пуста игра". Ово је умјетност или, чак, филозофија
живота. Лутка није предмет коме је човјек дао тјелесни физикум него је
подарио флуид и богатство своје душе. Лутак Добривоје је ("Добри
лутак"), персонификација дјетињег стања свијета и свијести, и
вишесмјерности интересовања и богатства могућности. ("Кад год
заспим за тренутак/ у сан дође добри лутак.// Игра пјева прича приче /
Плаве бајке чича миче// Смијешни лутак Добривоје/ испуњава снове
моје. ") Лутак је и својеврсни путовођа ("Ја отворим своје очи/ С добрим
лутком у дан крочим"), преводилац са забрањеног језика сна, окриље
топлине и заштићености. Лутка, у градацији човјекових симболичких
представа има, по Бјелошевићу, динамичко значење, значење које
оличава степен искуства и психичке цјеловитости бића на животној
орбити од дјетињаства до старости. Најприје, лутка је радосно обећање
пуноће и склада, задржани тренутак дјетињске вјечности, а касније
краткотрајни азил сјећања у времену које нас нестрпљиво опомиње на
неминовну коначност. Разлику између та два квалитета Бјелошевић је
нагласио претварајући именицу (лутка) која означава нешто статично и
трајно у динамични, промјенљив глаголски облик (луткати) који
осјетљиво реагује на промјену временског и психолошког садржаја
животне реченице.
На овом мјесту треба споменути и текстове који дјелују као
својеврсни синопсиси будућих представа ("Бомбоњера од немила до
недрага" или "Слон у позоришту"). Њима треба дописати још коју
дијалошку секвенцу, снабдјети их одговарајћим визуелно-акустичким
ефектима, обогатити цакама сценографије и режије и представа може да
се попне на даске.)
Усредсређеност на интензиван театарски догађај, представу којој је
ријечима и трајању тијесно, а у доживљају, мислима и осјећањима
пространо, развили су у пјеснички истанчано осјећање времена. Вријеме
је за њега драгоцјена супстанца. Оно се не смије узалуд трошити,
разбацивати, пустити да се расплине као магла. У стиховима његових
107