Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 107

Полетјет ће осмјех
и сударити се са гомилом
туђих ријечи…
И остат ће само осмјех.
Недодирљив.
Свет.
Зауставит ћу вријеме, кажем.
И припремам своје руке
да издрже тренутак побједе.

ЗА ТЕБЕ
Све оно што израња
из мојих меких дланова
моја је Пјесма.
Пунина.
И више ни за чим не посежем…
Све оно што избија
из мојих шутљивих очију
жудња је Тијесна.
Празнина.
И онда за Тобом посегнем…
Све си
Свануће и Ноћ.
Клонуће и Моћ.
Пунина.
И више ни за чим не посежем.

100