Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 8 и 9 | Page 106

РУЖА ВЈЕТРОВА
Не бори се с вјетровима!
Они су неукротиви немири
Који стварају ковитлаце од
Твојих мисли. Уловит ће те за трен
И неће јењавати док те
Не поразе.
Не бори се с вјетровима!
Они праве концентричне кругове
Око нас. Од нас.
И бацају нас по ходницима
Чекаоница.
У непрекидно чекање.
Не бори се с вјетровима!
Осјетит ћеш тјескобу од писања,
Од срамотног прапочетка,
Од немоћи за спријечиш затварање
Свога круга. Свога сна.
Пусти их нека пушу!
Нек распирују неугасиве ватре
У праскозорја живота.
Нек својим прахом прекрију Нечије
Снове, Нечије Очи.
Тад си Побједник.
Тад си Прах.

ЗАУСТАВИТ ЋУ ВРИЈЕМЕ
Зауставит ћу вријеме
оног дана кад подигнем голе руке
и утихну све побуне
које сам кришом припремала.
Против себе.
Све ће стати и препустити се
Бијелој тишини времена
наслоњеној на наше вјеђе.
99