Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Seite 90

Змија, у међувремену,
Вари свој оброк у Рају –
Смијешећи се док слуша
Божије тугаљиво запомагање.''

ПУН МЈЕСЕЦ И МАЛА ФРИДА
Хладно мало вече скупило се на псећи лавеж и звекет канте А ти слушаш.
Паукова мрежа, напета због додира росе.
Ведро подигнуто, непомично и пуно - огледало
Заводи прву звијезду да задрхти.
Краве стазом иду кући, савијајући живицу својим топлим
вијенцима даха Мрачна ријека крви, много облутака,
Равнају непросуто млијеко.
''Мјесец!'', узвикнеш наједном, ''Мјесец! Мјесец!''
Мјесец је закорачио уназад попут умјетника који зачуђено
гледа дјело
Које га приказује зачуђеног.

СЕПТЕМБАР
Будни до касно, гледамо како ноћ пада:
Ниједан сат то не биљежи.
Када се пољупци понове и руке држе
Нема ријечи о времену.

83