Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 57

слаткише увис свуд око њих! Корак испред је нешто као отворена
отвореност саме чистине гдје је све могуће - поново им велим. Будало каже ми паук - па тамо нема ничег да се чезне за њим. И наставља да
плете мрежу пуну ликова Евдокијиних око свих књига грлећи их. Око
газдинске куће. Око хладне собе. Око петоро дјеце. Око самог сунца.
Најуспјелија мрежа икад.
Зна ли паук зашто је то тако. Поново Језа.
Једном ми се десило да сам се заљубио у нос! Чујем како неко прича
у аутобусу. Ваљда није имао ону бубуљицу на врху, помишљам. Да ли
се у љубавној екстази уочава несклад ствари, диспропорција форме чујем како возач пита саговорника. Вјероватно има неко ко се чак
заљубио у једну такву бубуљицу - умјесто експлицитног одговора каже
саговорник.
Карта за Амајлије кошта три марке. Одавно није било инфлације.
Стижемо тамо. Не силазим. Мислим на нос. Помишљам на могућност
прехладе. Ближи се зимски солстициј. Заљубити се у прехлађен нос кратка дефиниција есхатологије или прол