Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 54

Млађен Трифуновић ПРОЛЕГОМЕНА ЗА ЈЕДНУ БУДУЋУ ЗИМСКУ ЉУБАВ (Солстицијски записи) Ипак, у неутруму је вазда лакше. Видиш се док причаш. Видиш Себе или се - једна прилошка одредба за свако лице. То свако лице у овом тренутку се помаља као једно лице омиљене наставнице, док се уз њу одмотава галерија лица других. Лице као континуитет Других Се. Онда се трака премотава на друга лица - лице Антонија Ање Гаспаринија првог сарајевског кино-оператера који у Едисон американ биоскопу приказује покретне слике браће Лимијер. Ањо смјешта пројекциони апарат тако да сви гледаоци - и поред великих дамских шешира могу лијепо да виде бакциле и инфузорије приказане помоћу микроскопа и латерне мажике, затим друштво које се карта за столом, дјецу како се играју прескока, дјевојчице које гацају по плиткој морској води, јахача на коњу који се пропиње и рита, двојицу атлета како се рву и међусобно обарају, воз како долази у станицу, путнике који излазе из вагона и сав метеж на станици, једну неотесану шаљиву сцену у врту... И док Едисон американ биоскоп гори на покретним сликама у мојој глави прво се појављују Ањини бркови. Онда очи. Очи сједе на Ањиним брковима и казују. Јасно је. Да, био сам у кафани Друштвеног дома. Да, попио сам лозу. Да, ја сам Антонио Гаспарини први БиХ кино-оператер и умро сам кад су ваше очи биле... Гдје су тад биле наше очи? Онда Ањо одлази. Из ока онда суза. Из сузе онда друге очи. Онда ваљда Брус Ли. Замишљам како се античка трагедија мијеша са хонгконшким акционим филмом. Брус Ли по брдима и морима Хеладе у фанатастичној координацији психе и тијела у енетелехеји достигнуте паидеје изводи космички маваши гери натјерујући спартанске хоплите који хоће да Ању излијече од ракије у бјесомучан бијег испуњен светим фобосом. Спартанске мајке своје синове који бјеже дочекују оштрим копљима умјесто да их скрију под скуте. Брус Ли је дакле Атињанин? Аристотел је сједио те ноћи у Едисон американ биоскопу док су горјели дамски шешири и тада написао своју појетику. Онда, онда, онда… У соби једног овдашњег хоплита догађају се чуда очију, бркова и лица. Чуда прилошких одредаба. Чуда мокрих табла и креда које неће да 51