Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 51

Растем са биљкама
Љетни пљусак ме ухватио иза главне трибине Метеоровог стадиона
док сам ходао шљунчаном стазом журећи на купање у Ајак. Облаци
модри од влаге жустро су промицали небом као на убрзаној секвенци
документарног филма о пламсању и бујности живога свијета. Почео сам
трчати погађан врелим капима што су личиле на крупне мајчине сузе.
Натопљена бијела мајица ми се присно стегла уз тијело. Прескакао сам
топле локве уживајући у ненаданом осјећају слободе који ми је надимао
прса и ширио се крвним жилама. Био сам сухоземни делфин, летећа
вјеверица, гримизни фламинго што гаца по свјежем блату које мирише
на исконску чистоћу. Тај осјећај слободе мутио је разум и опијао ме
кишним капима, те сам стајао поред сваког цвијета којем је киша
размрљала полен, и гладио бих широке листове боквице, јагодицом
кажипрста прелазио уздуж влати дивљега јечма, гледајући хумке
кртичњака што су испаравале издашну топлину земље. Каква хемија!
У пјешчаним пољима никао је патуљасти кукуруз. Оштри бридови
његовог лишћа сјекли су округласте капљице и стабљика би се тресла
засипана кишницом, што је сапирала наносе пијеска са чворноватог
коријења, откривајући сплетове тврдих жила кроз које су минерали и
вода путовали да нахране живо зеленило. Међу стабљикама, оклопни
мрмци су копали тунеле чинећи тло рахлим и шупљикавим. Рибари су
их хватали и трпали у замагљене тегле, јер су мрмци били врхунска
посластица за големе кленове. Пролом облака је нагло престао
стварајући дугине аркаде на житком плаветнилу. Зрак је био укусан и
горак због дисања биљака. Гледао сам их како крупњају пред мојим
очима. Први откос траве испаравао се мирисом жудње. Вампирским
пољупцем трулежи. Тако сам сазријевао меланхолично заједно са
биљкама.

БИОГРАФИЈА
Рођен 1970. у Бихаћу. Одрастао у Босанској Крупи. П