Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 47
поносни, па су чак и грмови неког ситног дрвећа, у нашем парку, били
засађени математички прецизно, како би њихов распоред направио
велику и лиснату звијезду петокраку. У грмовима велике лиснате
петокраке своја гнијезда су савијали црвендаћи, радничка класа међу
птицама, та краснаја армија једноличног изгледа која се није истицала
богзна каквим пјевачким могућностима, али била је то марљива и
послушна птичија омладина која је стално градила своје сиве висеће
домове у грмљу дрвета чије бобице су имале црвенкасти сок горкога
окуса.
Црвендаћи су били, ипак, драга перната бића која су увијек пјевала
и неуморно радила на развијању својих малених друштвено-политичких
заједница стварајући једну сигурну птичију комуну у којој је свако
добијао према својим потребама и заслугама. Било је то истинско
бескласно друштво, јер су сви његови чланови имали једнака људска
права као у хиперборејској земљи Шведској.
''Само ви газите траву'', грмио би паркар Коста у сивозеленој
униформи са руском шапком на глави.
''Ако Централни комитет донесе такво наређење, и трава ће бити
црвена'', покушавао нас је Коста застрашити позивајући се на
грандиозну масонску ложу која је управљала нашом великом и снажном
државом, а све то само због тога што смо вољели ходати по трави
сакупљајући тратинчице и сунчане цвјетове маслачка.
Бјежали смо од њега као ђаво од крста и чекали бисмо док нестане
силазећи у град низ цесту декламујући напамет научене слогане пред
којима је чак и кора багрема бивала некако глатка и мека. Затим би
брже-боље отишли до дивљег и неукротивог грмља са чврстим шибама
по којима су ницале жуте латице скроз прекривајући дрвенасте прутове
непознате биљке коју смо назвали магелана. То су били наши бродови
које смо крстили презименом чувеног португалског морепловца
Фернанда Магелана. Свака магелана могла је примити на себе два
морнара и капетана. Магелане су биле засађене ублизу једна другој тако
да смо се могли видјети и довикивати на својим замишљеним
путовањима. Најзгодније би било кад би пухао какав топли прољетни
вјетар, тада бисмо имали п