Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 43
је, те кртице. Лакше им је било живјети без свједока и узора, заогрнути
у таму.
Кад год погледам разапетог Исуса у некој цркви, помислим на
раскош боја које у тим божјим кућама не видим. Онда се растужим.
Знаш ли колико Исуса разапињу сваки дан. Свуда.
Непрекидно прогањају оне с бојама. Јер, боје разгоне страх, а они
желе да их се људи боје. Желе да се ови саплићу у тами и траже њихову
хладну руку, ма који предзнак њихово божанство носило. Не успијева
им увијек. И разапињање је знак да се боје увијек наново појављују...
Тад ју је само посматрао, не знајући да је већ окрвавио руке. Он је
забио бар један ексер.
У свијету је морала да постоји нека равнотежа. Њене боје су биле
разнобојне и јарке по природи ствари и на концу, по природи своје
сопствене природе, прелијевале су се и попуњавале и освјетљавале
тамне пукотине и празнине других. Свјетлац на концу и свијетли на
савршено тамној подлози. И сви ти одбљесци умрлих звијезда на
мрачној површини универзума. Не зна је ли она то знала... на тај начин.
Онај дан када је отишла оставила је свој пончо пребачен преко
столице. Без њеног тијела да га покреће око себе, био је то тек пуки
комад тканине. Не ради се о томе да су боје биле другачије, не, биле су
исте, тканина је тек мјестимично била дотрајала. Али, боје нису више
исијавале.
Хрид се у дубини бијелио од пјене, али је свуд около плавило морско
плаветнило. И даље је био подбочен. Када се жарка сунчева зрака
устремила, а пред њим се помолила рапсодија боја, знао је да је
пронашао излаз из влажне, мрачне прашуме. Насмијешио се. У једно је
био сигуран, све су боје водиле до ње. Први пут након много времена
био је сигуран да зна куда иде. Још прије него што је устао и начинио
први корак.
БИОГРАФИЈА:
Радмила Карлаш рођена 1963. у Бањалуци. Факултет политичких
наука завршила у Загребу.
Дугогодишњи новинар многих свјетских и домаћих медијских кућа
(Војс ов Америка, ББЦ, WДР, АИМ, ВИН, ''Прелом'', итд...).
Координатор Амнести интернешнела за БиХ.
Године 1978. на Фрушкој гори добила је награду за поезију од Мике
Антића.
40