Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Seite 28

вратима). Па ето, ако није телефон, онда је нетко на вратима.
Чекај, не мораш ти (довикује да га она чује у кухињи) ја ћу
погледати.
(Из кухиње се чује звецкање посуђа, некакав штропот, потом
тишина и онда убрзани женски кораци)
ОНА: Ти уистину халуцинираш, човјече божји. Зар за толико мјесеци
колико смо овдје ниси укапирао да ми немамо ни звоно!? Скоро
па да немамо ни врата, сватко их може отворити у овоме
п р о м а х а хотелу.
ОН
(беспомоћно): Па како онда знамо да нас нетко тражи?
ОНА: Лијепо! Прво, што би н а с уопће нетко тражио овдје. Друго, ако
је већ тако, у шта, морам признати, не вјерујем, будући да ми
никога овдје и не познајемо, али ето, узмимо да је тај фамозни
н е т к о баш пред нашим вратима, онда тај нетко мора куцати.
Куц, куц, куц... Зар ти се то не чини природним. Ако нема звона,
онда се куца. А ја, на примјер, не чујем ништа. Мртва тишина.
ОН: Али, мени се није тек тако учинило...заклео бих се...У некоме се
родила жеља за контактом.
ОНА (уплашено): Контактом, та иди молим те, та тко смо ми да би
нетко, било тко пожелио контактирати с нама, нама који смо...
Уосталом, свашта се теби чини (додаје блаже) само...немој бринути, то је нормално у твојој ситуацији. Човјеку изваде, рецимо,
зуб и, након тога, мјесецима му се чини како га боли управо зуб
којег нема. А да и не говоримо о руци или нози.
ОН: Али, дозволит ћеш да зуб, рука или нога нису исто.
ОНА: Готово да јесу, драги мој, ако су ти насилно одузети. Узели су ти
твоју властиту бол или, као у нашем случају, природни или ''као''
природни звук твог властитог звона. Боли те та пустош, ето.
ОН: Мислим да те никад нећу разумјети.
ОНА: То је зато што смо тако различити.
ОН
(упорно): Али, ако ја чујем само оно чега нема, онда можда ни
мене нема. То хоћеш рећи. Кад човјеку не допуштају да буде
онај који јесте, онда га нема. А то је оно што би ти највише од
свега жељела, зар не!
ОНА: Ох, Боже, мени је немогуће живјети с тобом кад ти ништа не
разумијеш. Не ради се о томе.
ОН: А о чему се онда ради?
ОНА: Није ни важно. Него, дођи, дотакни ме. Еј, не тако, руке су ти
студене као у змије.
ОН: Морају бити студене кад смо на сјеверу.
ОНА: Ти си сјевер, јер вани је вруће као да смо у Африци. То се зове
глобално затопљавање ако ниси знао.
25