Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 186
посједовала нешто над чим бисмо морали да се замислимо, некакав
неприкладан терет који се вуче из акумулације културе и језика? У
француском језику, као и код осталих језика и култура, свему што
постоји придружен је женски или мушки род. Енглески може да изгледа
мање одређен по том питању, али, да ли је? У случају текста у курзиву
који се налази на врху страница моје збирке From The Book That Doesn't
Close, настојао сам да унесем фразе које се понављају у енглеском
преводу јапанско-енглеске двојезичне књиге The Teachings of Buddha.
Јапански језик је чак строжи од француског кад се ради о одређивању
рода свему што постоји. Наравно да моја намјера није била да изјавим
или наведем неког да помисли да су сви пјесници мушкарци или да
жене нису пјесници, или да тврдим да је грчки концепт женске музе
апсолутан. Мислим да су оваква виђења или изјаве апсурдни и штетни.
Једнако лоше било би супротставити категорије ''пјесника и непјесника'', ''умјетника и не-умјетника'', ''ствараоца и не-ствараоца''... што
би подразумијевало да неки људи нису нимало креативни или
талентовани. Бојим се да се овдје, ипак, ради о вјеровању у нешто, и да
је могуће да моји покушаји да то вјеровање преточим у пјесму нису
увијек довољно успјешни.
Путеви: Осим тога што сте пјесник, ви водите и једну издавачку
кућу. Да ли вам је тешко да се у исто вријеме бавите писањем
својих дјела и објављивањем и промовисањем туђих? Имате ли
времена да уживате у читању нечег необавезног, и који су вам
омиљени аутори?
Џо Блејдс: Доста ми је тешко да постигнем равнотежу између
захтјева које носи посао издавача и сталне потребе, нагона, жеље да
пишем или стварам поезију, прозу, колаже, чланке, прилоге за филм.
Пошто је ''Broken Jaw'' прилично мала издавачка кућа, превише времена
проводим у улози ''умјетника разочаривача'' који одбија многе ауторе и
непозване рукописе из многих дијелова свијета. Имам времена да
понекад прочитам и нешто из чистог задовољства - било да се ради о
поезији, креативној или документарној прози (омиљени су ми колажи и
лични есеји), или о научној фантастици и фантазији. И поред тога често
осјећам да не читам довољно. То је проблем који настаје