Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 175

Велика учесталост оваквих аутопоетичких исказа, разасутих кроз цијелу
збирку, оправдава нашу претпоставку да Кућа од слова, као једну од
битних садржајних компоненти, симболизује трагање пјесникиње за оним
идеалним умјетничким исказом.7 У том смислу за нас је најинтересантнија
пјесма ''То о пауцима'', односно њени уводни стихови: Лоше пишем/
Пјесмом говорим причу/ Причу не знам написати/...8. Осим што јасно
исказује сумњу у сопствено стварање, пјесникиња индиректно указује на
језик своје поезије и његов однос према форми исказа. Несклад који
умјетник осјећа да постоји између језика и форме, потиче од тежње да се
језик сажме и поједностави до разговорне форме, а да истовремено задржи
умјетничку стваралачку функцију. Бавећи се проблематиком језика и
књижевног дјела, Зденко Лешић посматра језик књижевног дјела као
суштинску структуралну компоненту, чија је ''стваралачка улога у
структурирању књижевног дјела једина разлика која му обезбјеђује
нарочит квалитет, али тај квалитет није толико у самој језичкој структури,
у њеној формалној организацији, колико у функцији коју он има у цјелини
књижевног дјела. Преображавајући се непрестано у својој формалној
организацији, језик се само прилагођава чину стварања и природи
стваралачког резултата, тј. нарочитим креативним условима сваког
књижевног дјела посебно''9. Руски структуралиста Јуриј Михајлович
Лотман сматра да се језик књижевности не подудара са њеним природним
језиком, већ се над њим надограђује, тј. ''да се језичка уметност, додуше,
заснива на природном језику, али само тако што га преобликује у свој другостепени - језик, језик уметности. А сам тај 'језик уметности'
представља сложену хијерархију језика, међусобно корелативних, али не
једнаких''10.
Непорециво је да Тања Ступар-Трифуновић свој препознатљиви
пјеснички исказ темељи у првој збирци Кућа од слова, али је још
битније да она кроз те стихове прочишћава сопствени пјеснички идиом,
свјесно тежећи ка додатном сажимању и поједностављивању језика
своје поезије.
Тек појавом њене друге збирке11, постаје јасна тежња пјесникиње да
се природни језик апсолутно самјери поетском исказу12, тј.
7
Овдје, наравно, нису цитирани сви стихови који носе овакво значење, већ су само
издвојени они најфункционалнији за нашу анализу.
8
Кућа од слова, str. 23.
9
Zdenko Lešić, Jezik i književno djelo, ''Svjetlost'', Sarajevo, 1984, str. 54.
10
J. M. Lotman, Struktura umetničkog teksta, ''Nolit'', Beograd,
11
Друга збирка, Успостављање равнотеже, објављена је 2002. године у издању
Књижевне општине Вршац.
12
Већ у предговору књизи Успостављање равнотеже, Јовица Аћин сјајно формулише
своје запажање о језику ове поезије: ''Ненаметљив, али самосвојан поетски глас Тање
Ступар допире до нас попут шапата неког ко нам је близак. Погађа нас својом изразитом
тежњом ка једноставности исказивања. Недвосмислено је да хоће да нам саопшти нешто

166