Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 166

Љиљана Тадић
НУТРИНА ОСЈЕНЧЕНА ТАМОМ
(Жељко Ђурђевић: ''Кроз сјенке надземница'',
Бањалука, 2007 )
Интиман сусрет с пером у осами, у соби с властитим искуствима и
спознајама, љубитеља писане ријечи чини посвемашњим гостом
лирских путовања гдје су верси пјесников начин посредовања између
њега, читатеља и времена. Читајући први пут терминолошки згуснуте и
богате стихове Жељка Ђурђевића, читатељ неће остати равнодушан.
Напротив! Семантичка путања, стилски декор и мисаона дубина
његових стихова вјешто говоре да је ријеч о младом а већ афирмираном
пјеснику.
Стихови надземница надрастају мјесечину ријечи распршених
поленом, збратимљеним с ноћи и осамом, гдје снатрење није бијег већ
проналазак коначне жице овоземаљских потражњи. А потом ускомешаност и растргнуће, гдје се ''оркестар без возног реда'' и ''пупчана
врпца кестења циједи градовима''. Наизглед неразумљива, Ђурђевићева
поезија нагиње ка канону неизбјежне пјесничке диферентности према
дубини и ширини индивидуалних размишљања (пјесма ''Врбас''). У
модулатури аутентична израза прво отварање ''лирских очију''
пјесничког субјекта поплочало је пјеснички пут, или како пјесник каже:
''гусари - пјесници'' постали су његова грлата браћа. Тај језик
неизбјежна је повјерљивост горућег стихоградитеља који своју
пјесничку нутрину порађа под изгнанством властитих емоција (пјесма
''Језик''). Свјестан апсурдна плурализма ''свега и свачега, ништа и
ничега'', лирски субјект не подноси свјестан подсмијех лицемјера и
превараната, сматрајући да маге треба линчовати (пјесма ''Како
линчовати мађионичара''). То је искрена побуна пред неискрености,
пред дуализмом и подвојености људске пропадљивости, антиентузијазма, учмале међуљудске несређености. Стога је ''магија воњ
кротитеља смрти'', а обмана ништа друго него понижење за ум који се
још труди задржати моралне вредноте. Извјештачена призма људских
карактера, продукти њихова понашања, сивила изгрижена нековенционалним тлапњама - све су то разлози због