Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 163

ратуру од свега чега се дохвати његов поглед и поигра његова мисао.
Пише о свему, јер га све занима. Спада у ријетке мајсторе који су у
стању да ни од чега направе нешто, a да то нешто (оригинално и
домишљено) дјелује искричаво, као тренутно просвјетљење у тамнилу
ограничених човјекових сазнајних и животних перспектива. При томе,
он воли шок, изненађење, недоумицу, нонсенс, парадокс, антиномични
карактер ствари и појава, детронизацију богова и ауторитета и
драматичну волуминацију баналности, као што je судбина мобилног
телефона у воденом понору WC шкољке.
Прије него што се окренемо ''Мачки'', направићемо још једну дигресију (Не случајно!). Велики дио Миленићевог опуса односи се на
остварења која свој пуни капацитет постижу језико