Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 158
јесу и родно-полна структура, односно родна флуидност и полне
метаморфозе, помоћу којих се субјекат вјешто трансформише у
супротни пол, што у ширем контексту призива неминовности осталих
личних трансформација, посебно у дијелу стиха који гласи ''град и даље
расте и мијења се''. Тај град је сам пјесник, али пјесник не представља
тек пуке обрисе града. Он је конгломерат цркава, стадиона, паркова и
дворишта, односно станиште онога у чему и сам станује. Свеопште
прожимање с околином и трајна чежња за новим хоризонтима, за
неухватљивошћу које се у исто вријеме одриче, помажу пјеснику да се
распусти у изразу, да тече, али и да самим тим буде потпуно отворен и
рањив, готово беспомоћан.
За разлику од његових ликова који у стању психичког растројства
немају шта да кажу, млади пјесник Дане Комљен и те како има шта да
каже. Његова прва збирка пјесама представља један широк замах духа у
мање познато, у непризнато, у ризично, а изнад свега означује први
прави излет у непатворено, односно у сферу гдје се човјек разгољује и
остане при себи сам са собом, помирен са свијетом и спреман на нове
подухвате.
149