Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 150

читалац је резонатор, око и ухо, срце и свијест, инграл у којем умјетнина
остварује увијек нову и другачију егзистенцију, "естетичку деклинацију" своје
самосвојности и непоновљивости.
Иако је желио да буде само обавијештени тумач, минуциозни аналитичар
микро и макроструктуре Црњанскијеве поетске градње, Ђуро Дамјановић није
успио д а се "заклони текстом", потисне свој темперамент, разбарушеност,
склоност ка стилским експериментима и творачким потезима преобликовања
ријечи. Текст је добио специфичну ауру, унутарње поетско обасјање, али,
зачудо, није изгубио научну утемељеност.
"Поезија и језик поезије Милоша Црњанског" јесте дјело у којем Ђуро
Дамјановић, тумачећи стилске специфичности аутора ''Стражилова'', даје
холограм свог властитог стваралачког искуства.

141