Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 129

УПУТСТВО
Као рана моје душе, фигурира лијева спона и десна кугла.
Летва волана.
Желио бих све урадити сам. А сам не желим бити.
Да ли је храброст да виталан механички дио замијеним ја,
јача од могућности да пребијем врат?
Када животна кривина буде исувише оштра.
Увијек те савјетују да управљачки и кочиони систем,
препустиш у руке овлаштеном сервисеру. Ови, што ми не допуштају да
шофершајбну зовем вјетробран.
Ови, што живе од сујевјерја као просјаци.
Награђујући изворност глоговим коцем, и пријетећи да ће те сачекати
у мраку.
Када животна кривина буде исувише оштра.
Та окука је тако опасна, да у тренутку кад мислиш како из ње излазиш,
у ствари тек тада улазиш у прави завој.

С Т Ц
Синоћ су ми дошли свих 2774 мртвих из Свјетског трговинског центра.
У дугом реду, без гурања, и мртвачки озбиљни.
Представили су ми се. Свак поименце, руковали се, и откинули ми
зубима комад коже с лица.
Питали су ме: Зашто сам се смијао гледајући на телевизији како скачу
са прозора у пламену?
Покушао сам им рећи. Да због њихове земље не памтим, да ли сам
икада био срећан. Како ћелавим зато, јер ми је сувенир на столу, било
њихово зрно осиромашеног уранијума. Како је платило све доприносе,
чланарине, и...
Ма, досадно сам им дробио. Све те бескрајне приче о редовима,
хладним лустерима и предивном мирису бензина.
О мртвим комшијама.
О гладним очима.

122