Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Página 118

Миле Мутић
САМОИЗАБРАНЕ ПЈЕСМЕ
1.
Бјежим од срећног тренутка,
кад ме случајно затекне.
О помисао - да си ти можда несрећна,
срећа се моја спотакне.
Бјежим од смијеха којим ме дарују,
од случајно лијепог дана,
јер бојим се да си ти у маглама живота
баш тада сасвим сама.
И у загрљају случајном руке ми опусте
као јесења стабла гола.
Бојим се да си ти баш у том тренутку,
негдје близу бола.

2.
Угледао сам те, бијелу и њежну,
на другој обали слутње.
Загазио сам у таласе чист
и пренио те преко ријеке
на обалу своје жудње.
Додиривали смо се осмјесима.
Грлили смо се очима.
Љубили смо се страсним мислима.
Тијело се твоје претварало
у књигу неодгонетнутих тајни,
која се чита само уснама.

111