Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Seite 114

Вријеме И надам се да ћу је Срести Тамо гдје је она Сретна Није као Ја Само сам њена Мисао Је ништа Људи (поново) Рекоше Једну Лаж Је стварна Колико И смрт Је У нама Пупољак страхује И свијетле пламичци У бескрају Неба Је мало Више простора тражим Шеста Стабло је Увело У нашим Срцима Је дошао крај И неко тамо је сретан Пресретан Гадости А мрави се грцају У локви Крви Никад доста Понекад Ослушкујем своје кораке У ноћи Се покушавам пронаћи Нећу моћи Поновити посљедњи Корак Био је Претежак И тешко поновљив Сабласти ходају Уз мене Нема више никога Ко би ми могао Утјеху насликати Врисак Се проломи кроз Ваздух Је љепљив А кожа тако Склиска Је судбина У судару неба и земље Изашао сам као Побједник Постаде онај који Није вјеровао у себе. Седма Пола дана сам чекао Да остарим Нисам хтио Други су ме натјерали Хтио сам Заувијек Да останем Дијете 107