Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 112

Дејан Вујанић
МИСАО

Већ одавно сам мртав
Нема ме више
Увјерења су нестала с мраком
Радујем се
Само туђем поразу
Изгубио сам наду
У живот
Не вјерујем
Покушавам бити мртвац
Каквог заслужују
Не пристајем
Да се продајем
Лако
А ипак то радим
(У томе сам шампион свијета)
Ђаво
Не да ми мира
Тишина пада са пахуљама
Среће
Ме један човјек
И каже
Полако
Ја сам ти
Ти си ја
Као да то не знам

Када је
Падала
И падала
И падала
У смрт
А ја сам
Тонуо
И надао се да ће
Безболан бити
Живот
На мом лицу
У оку
Плаши ме
(С разлогом)
И још се надам и тјешим се
Проћи ће
Људи кажу
А ја се на то
Смијем
И варам их својим сузама
Ја сам као тужан
Што сам мртав
Сретан сам
Што није тако
Куће лете по небу
Ми смо
Под земљом
Свима ће нам бити боље

Друга

Трећа

Дан
Прекрасан је
Њен поглед био
У тренутку

Нема више
Ничега
Се не бојим
Осим

Прва

105