Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 110

ВРАТА (Бањалука - Вршац)
В. Попи
Пред полазак на пут, врата мога стана
Непрестано иза мојих леђа цвилише, час тужно, час умиљавајуће,
Опомињући, додирујући рукаве, вукући за ногавице.
Хтједох да их оставим, нудећи мир
Но, она на такву нагодбу не пристадоше.
Утихнуше у аутобусу буљећи у путнике
Сакривши се најзад у аутобуске чизме.
Одмоташе се у Вршцу!
Помислих: ''Баш је тиха ноћ. Добра за књижевно вече''.
Одједном, цвилећа врата громогласно заурлаше
Опонашајући све околне вукове.
Замолих их да се сва лијепо врате у своје пјесме
И да не урличу кроз моја истанчана влакна.

ЖЕНА КОЈА ЧИСТИ СПОМЕНИКЕ
Када дан уништава таму
Жена која чисти споменике
Устаје.
Смјерним кораком одлази
На гробље.
Она глача мермер
Изнад костију
Она скида прашину и уклања трулеж
Као да је то могуће.
Неки имућни људи
Плаћају јој што се труди
Да расвијетли просторе
Изнад њихових драгих.

103