Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | страница 109

Све твоје ријечи
Одбијају се о тај штит
И
Мрак се не види у огледалу.
Из стакластих крхотина
Појави се
Радост, нада, страх.

У БРЕЗАМА
У парку бреза
Са својим господарима
Шетају се далматинери
У сумрак.
У њиховим смеђим очима
Растапају се сунца.
Око врата стиска их
Шест сатурнових прстенова
Ах, тако прелијепих!
Њихове меке шапе
Пробадају звјездани зраци
А руке њихових најближих
Ланци
Стежу ланци.

ЛИЦА
Људи с више лица круже око нас.
Приближавају се теби и мени.
Руке извлаче из тијела а на језик им пада
мед.

102