Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 104
Шта смо то
Миленијум иза миленијума крваво укрштали
Шта смо успели спасити из плодове воде
Пупчаним удицама
Зар семе таме
Сво ово иструло време
Не могосмо у дан уденути
И последњег јутра пре судњег дана
Почећемо рат света против светла
А нећемо чути слабашан ехо петла
Што се вековима натпева
С лелеком ветра у плућима точка
Коме ми
Обесни
Бесмо црвоточина
Само ћемо збуњено руке укрстити
На грудима родне груде
Укрштањем биће изнедрити
Пола вук а пола срна
И биће то чудно које ћемо после у звери уврстити
Своје ће месо својим зубима откидати
Унезверено у блудној равнотежи
Између опстанка и смрти
Певаћемо:
Родило се
Треба га њихати
И тераћемо њих већ у чопор умножене
Пред Светог Петра ... Или ко нас већ буде чекао тамо
Необожене ...
ЛУНА
Пуже поворка дуга
Измири сватове и сахране
Измери ...
Промичу крај ње дани
97