Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 6 и 7 | Page 103

Говорах језиком јелика Слушах Тајни раст храста Кадар до вајног кедра Стасом без појаса ... Бејах Пањ међаш Корену земље пуњене небом шетах запањен ветром У лепој чоји од липе У топлини тополе Бејах јабука јалове букве У жару нечијег жира ... Ал' погледах Глагољив Навише И звезда ме изда Прободе ме Хиљаду годова коца глогова У платно платана ме завише И радостан легох у гроб граба ... Чекам Када утихне жамор јавора Бором збораним да остарим Не зборим Док ме смркнута смрека не оплаче Док ме неко целу мисао тисе Далек Барем у багрему за сечу Месечевим српом не означи ... ЈУТРО Залуд смо се вековима дегенерисали ... На нашим слепим улицама Не виде се наказе кројене сатанским маказама Њима и даље ходе лепоте девојке момци стасити И ми само слажемо тело на тело У родну гробницу зобницу 96