Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 73

Верни, истрајни, сведоци твојих дана,
Немира, страха, среће, рата, чекања, умора.
Ствари које путују са тобом
И предмети који остају код куће,
Очекују, ослушкују, желе
Да их додирнеш поново,
Да се обрадују, оживе.
Свет је мислио другачије,
Али никада довољно добро.
Недостајао је final touch.
Nobody can resist.
Хтела сам да пишем песму на енглеском,
Od reči koje se najčešće upotrebljavaju.
I am travelling of here,
He is the only adult in the room.
If you can let something lose,
That can make more copies of itself.
Направите копије.
Путују речи, испуњавају простор,
Деле нас и спајају раздаљине
И гласови.
Још један сат чекања до поласка,
Изгледа дуго,
У страху сам помислила:
Све је спаковано,
Али сам заборавила - моје речи.
Јер, ако их не понесем - моје речи,
Оне ће нестати, отпловити,
Ка неким другим местима,
У туђе главе,
У туђе речи и туђе стихове,
Или само у нешто сасвим обично, неважно, успутно.
Обећавам себи никад више,
Све је далеко од твог зида,
Од твог проширеног тела.
Јер, зид је место проширења тела,
Чврсто, заштитничко, безбедно,
Од зиме, лета, звука, непријатеља.

72