Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Seite 43

И пошто би све редом осмијехом дочекала, угостила, распоредила,
гдје ће ко и код кога спавати, Нона је, држећи за руку малог Алберта,
само с њим вољела да се предаје незамисливим чарима вашара. Иако је
имала тринаесторо унучади, Нона је Алберта једноставно обожавала. И
обрнуто. Алберт се касније никад није привикао на своју биолошку
матер. Кад је Албер морао натраг у школу у Брчко, право је чудо као
Нони или њему није препукло срце од туге. Али зато данима и тједнима
прије растанка било је довољно да се погледају и да истовремено бризну
у плач.
Нона је прво себи и Алберту узимала шећерну вуну. То је био мали
грм распрхнутог шећера савијен око дрвеног штапића и топио се
устима. Читава ограда вашарског земљишта била је начичкана тим
продавачима шећера у облику вуне, тако да се издалека чинило да је сав
бијељински вашар као у пољу маслачка. Затим је Нона тражила повеће
парче тахан халве. Мало би пробали она и Алберт, а остало је стављала
у торбу да понесе кући. Наравно, сваки дан вашара узимала је свјеж
комад тахан халве. Након овога Алберт би преузимао иницијативу:
- Ноно, Ноно, а буре смрти!?
- Ма шта ће ти буре смрти. Могу они угурсузи искочити из бурета на
моторима па да нас прегазе. Они, сине, нису нормални. Сигурно су
дрогирани.
- Али, Ноно, обећала си - био је упоран Алберт и, наравно, Нона је
попуштала.
Буре смрти издалека је изгледало као огромна каца у којој се чувао
ком (сировина од које се прави ракија или вино), буре којем се није
могао одредити обим. Буре смрти је било висине петнаестак метара. Већ
на двадесетак метара од бурета сваки разговор је морао престати. Бука
коју су призводили мотори који су унутра кружили била је несавладива.
Кад би се кружним степеницама попели на сами врх, Нона се није
прближавала ивици бурета смрти, док се Алберт гурао између одраслих
како би изблиза видио "возаче смрти", како су у народу тад звали возаче
мотора који су кружили у тим огромним бурадима.
- Хајде, доста је Алберте. Видиш да овдје нико није нормалан. Горе
су будале ови што их гледају него ови мученици што се возе на
моторима ризикујући главу за мале паре. Хајде, силази доље на замљу.
Оно што је Нону највише привлачило на вашару, и умрла је а није
била посве сигурна да ли је у питању варка или истина, била је
вашарска атракција звана пола риба - пола жена.
- Народе, навалите! Још мало па нестало! Пола жена - пола риба! Од
главе до репа два метра, од репа до главе метар и пол! Ко не вјерује нека
купи карту! Још мало па нестало! Пола риба - пола жена! Још једна
карта и почињемо! - дерао се човјек из свег гласа преко звучника испред

42