Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 4 и 5 | Page 126

ДВА ДЕЧАКА ИЗ ВОДЕ
Човек и трпи бол и наноси бол - то је један незаобилазни животни
круг. Круг. Асоцијација на познату рок песму не јавља ми се случајно.
Њена атмосфера као да одише мукама новобеоградског заточеника (...
као да сам уморан и као да сам стар/као да је досадно и сувише да
знам...). Умор, старост, страх од смрти и досада, то су проблеми који
муче и Пантићеве јунаке. Дакле, ова асоцијација не може бити случајна,
барем не када су у питању Михајло Пантић и Милан Младеновић.
Поред Давида Албахарија, који је својом збирком Фрас у шупи
инспирисао различите уметнике да покрену неке занимљиве пројекте,
Михајло Пантић је такође један од модерних приповедача рокера, који
синтетише музику и књижевност.
Мало је познато млађој читалачкој/рок публици да су ова два писца,
пре скоро две деценије, приредила Омнибус: рок и књижевност, под
називом Ухвати ритам (Посебна издања часописа Поља, 1990). Ако
пратимо и читамо Михајла Пантића од самог почетка, сетићемо се и
збирке Вондер у Берлину из 1987. године, у којој се налази истоимена
прича, инспирисана слепим музичарем Стивијем Вондером (и која је
поткрепљена црно-белим исечком из новина с Вондеровом
фотографијом). Читалац који то зна, не остаје зачуђен пред рок стихом
као мотом, нити се снобовски саблажњава што такав стих стоји
удружен са бисерима највећих имена домаће и светске књижевности.
Дакле, можемо у Пантићевој прози уочити читав један рок - круг, који
се наставља и обнавља из збирке у збирку.
Круг је још једна песма ЕКВ-а, бенда који је управо овим двема
песмама обележио домаћу рок сцену крајем двадесетог века. Песма Круг
експлицитно пева о болу, наговештавајући у овој збирци најучесталију
врсту бола - љубавну бол. Наслов те песме јесте и Пантићев мото: Ти си
сав мој бол.
Има ли именица "бол" свој род? Може ли јој се одредити род? У
српском језику, дозвољена је њена употреба и у мушком и у женском
роду. Михајло Пантић је већ у наслову одређује као "мушку" реч (Овога
пута о болу, а не о боли), мада то има значаја и за његов приповедачки
поступак, будући да мења приповедачке перспективе, некада
приповедајући из женског угла, а некада из мушког. У складу са тим, и
бол може мењати свој род. То је интересантно, јер је и Милан
Младеновић сматрао да је "бол" мушког рода (он пева о болу као њему,
јер каже сав, а не сва). Овај прерано преминули песник и музичар био
би веома поносан да може стих своје песме да чита као мото збирке свог

125