Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 9

hутевМ То се често догађа, примијетио сам током свог, сада већ несумљиво предугог, живота. Хатфилдови и Мекојеви ухвате се у коштац, преврћу се и преврћу, све док на крају на ногама не остане ниједан. Слично је и са земљама. ,Два зла не чине добро," често сам говорио док сам намјер- . . . но стаЈао на ватрено] линиЈи у тим малим, средњим, или великим освет- ничким походима, али мало ко ме је слушао. Око за око, њихов је план. Глава за главу, бомба за бомбу, град за град. Људска бића су- nримије­ тио сам веома страствена кад треба биљежити резултате иrре, а буду­ - ћи да воле и да побијед~, увијек су за један бод бољи од оног другог. И·звињавам се. Не за један, него за још један. Почео сам ја прилично добро. Нашао сам чист комад пергамента, здробио мало мастила. Био једном један добронамјеран, али прилично уштогљен принц по имену Хамлет, написао сам. · Али то није звучала сасвим тачно. Онда сам помислио да бих то могао урадити као неку врсту драме. Елсинор. Тераса пред замком, написао сам. Онда сам пресушио. Невоља је у томе _ што сам почео размишљати о позадини те приче, а ту се није радило о rоме да је Клаудије уби<;> Хамлета Старијег, него да је Хамлет Старији убио једног другог краља по имену Фортинбрас. Па, није га баш убио: погубно га је у једној бици и на тај начин се дочепао једног комада Форти~брасове територије. Али исход свих интрига Хамлета Млађег био је тај да је он на крају убијен а Фортинбрас Други се дочепао свега- не само земље коју је изгубио њеrов отац, него цијеле Хамлетове земље. Тако ·да кад би то и била прича о освети, била би то чудна освета. . Једина особа која је од ње имала корист, није уопште била директно укључена. А и то се често догађа, примијетио сам. Можда је Хамлет~ва . . . сага, умјесто трагедиЈе Једног осветника, у ствари прича о подсвЈеСНОЈ кривици - Хамлет спознаје да је Његова породица учинюiа неправду клану Фортинбраса, те истријеби свој властити род и уништи своје насљедство у спектакуларном чину саботаже самог себе. . И док сам ја тако грицкао своје перо, прошле су десетине година, а . онда Је неки умиwљени енглески драматичар одлучио да . опише таЈ цијели метеж. Био сам љут ~ он тада није био ни жив, а у nричу је убацио хрпу ствари о којима није могао ништа знати. Да је дошао код · мене, могао сам да му кажем праву истину; али он то није учинио, него је своју причу објавио прије мене. У крао је мој материјал, присвојио мој . . . . глас и искористио Једну људску трагедИЈУ коЈа га се уопште НИЈе тиqала. У сваком случају, љегова драма је била предуга. Моја списатељска блокада постајала је све гора. Хамлетово чувено оклијевање прешло је на мене. Почео сам постављати тешка питаља. Зашто баш ја? Зашто бих ја требао написати Хамлетову причу? 6 . \