Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Seite 34
hyтesM
Вулин за свједоке nриводи два Змијањца, брката нестора, као два
бардачића ракије, који nотврђују причу и заклињу се:
«Ове .~ии чаше .~wученице!>)
У
Бањалуци
свирача
и
проналазиш далеке рођаке Лазара Радака,
пјевача,
Амфиона
Крајине,
који
ти
показују
аедскоr
његове
олимпијске фотографије и олимnијске rусле у рукама... Ис~у причу
потврђује ти, једне вечери, у своме дворишту, академик, композитор
Владо
Милошевић. .
Чињеницу
Радаковог
атентата
на
Хитлера
Милошевић коментарише осмијехом:
<<Ко зна?! Гусле су наше епско оружје! Многи су су завршили на
коњској струн_и!»
Чик~ Владо се, међутим, сјећа Лазара Радака и љегових гусала са
двије жице!
<<Гуслио је»,
каже,
<<Бањалуком уздуж
и
попријеко,
причао
о
Краљевићу Марку ко даје са њим чувао овце!»
Поклања ти и једну фантастичну «басму» без које би nрича о
Бањалуци био «шупља мјешина». Пред Други свјетски рат, један њемач
ки музиколог, на наговор Косте Хермана и инспирисан «чешљањем»
перчина Косовке .цјевојке и високом оuјеном српских епских пјесама
министра Гетеа, долази у Баљалуку. (Име музиколога чика Владо тако
брзо изговора на њемачком, да га ниси упамтио!) У Баљалуци учени
Нијемац унајмљује коња и водича-коњовоца-преводиоца за Змијање.
<<Како се звао водич-коњоводац-преводилац?>), питаш.
<<Шта те брига? Кога још занима име коњовоца? Што не питаш за
име коња?», каже чика Владо. Басају, табанају змијањским усталасан~
превојима и . перивојима, и ударају на кућу Лазара Радака, кој,и управо
брадвом уљепшава и «обрађује» гусле јаворове са двије жице. <<Луди
Нијемац»· (како га Лазар зове) вади музички тефтер и записује
то што
брадва ради и како ради.
<<Којим добром?», пита Лазар.
<<Ја сам доктор музике, и дошао сам због гусШiа, српске харфе!»,
одговара незнанац.
«Мојим гуслама», каже Лазар, «не- треба доктор,
здравља!»
-
пуцају од
<<Сами правите гусле?»
<