Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 33

hутевМ

Реченицама приче пењете се, потом, у годину 104 7. ( 1642), у лијепу
дрвену мемберу у којој сједи, и из које худбу учи, Бехрем-ефендија.
Читате,

на

мастилом

огради
написана

степеница,
на

два

арапском

ефендијина
језику

пророчанска

(дужине

11,

стиха

ширине

З

центиметра): «Исписах китабе лијепим писмом у дугу животу и добрим
данима. Доћи ће вријеме, умријећу на чудан начин, а моји ће китаби

отићи
~колие

ниподашто.»

Ћутећи

аркадичне ливаде

мислите

понад rрада,

ефендијине
rдЈе

овце

ријечи

чува он,

гледајући
пастир,

<<у

арапском језику врло учен човјек, скроман и јако побожан». Напаса,

дакле, овце читајући и пишући китабе, писац и, у слободно вријеме,
пастир Бехрем-ефендија. Пастир-пИсац дочекује травничког кадију са

1(8Јlемом у једној и nастирским штап ом у другој руци. Вративши . се у
Травник, кадија говори: «То мјесто није за мене. Кад су им чобани тако

I<8.11ещи и илумли, ја какви морају бити грађани!» Јевтић пуцну палцем
и кажипрстом:

. «Слава

Анегдоту,

великом писцу! Писао је ефендијино.м руком,

преписивао хиљадшwа других руку!».

Писац-пастир-ефендија «види», кажи, своју и смрт својих књиrа у

,

овим арапским стиховима. Паде мртав у сред молитве, а изгорише му,

<<одоше ниподашто», сабрана дјела у седам сандука! Јевтић те дочека:

. <<Анегдот, Предањи Писац~ пише оловком из које сукти . и рига
пламен! Можда ће Он и мене описати: био неки, кврцнут у главу, па јео
земљу Кастела, пијо воду Врбаса, писао гаврановим кљуном!»

У том трену задрхта земља, и из ње изгмили Рихтерова сеизмичка
. змија-кривуља. Јевтић се три пута прекрсти, баци три nиљка у Врбас и
рече:

<<Бог нам шаље чињенице из земље! Бањалука је у божјем
'кардиогра.му, који се не доказује!»
· · Врати се у причу, питај за гаврана.
Јевтић заврну и рашири брке као гавранова крила:
. <<.Јесте~ долијеће ми у сан из другог сна! Ја, у ствари, сањам како

.

вода сања гаврана који извире из ње!»

2)
<<Кад је кренуо у Берлин, цијела га је БањШiука иcnpamwta!», каже

професор Владимир Вулин, за змијањским столом, на Кочићевом збору,
~ високо подигнутом чашом ракије, домеће - да је гуслар Лазар Радак, .
1936, на олимпијади у Берлину, из гусала <<пуцао» и ранио Адолфа

Хитлера! Увјерен си да професор прича језиком са дна чаше ракије­

љутице, али те одушевљава атентат гуслама на Хитлера! Професор

31