Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 30

hутевМ Могао бих да шетам по Аугартену или набавим грам допа и дан растворим у дим у . Или бих могао некога да позовем, Петера или Лу каса илиХанеса. У место тога терам себе да одем у куповину. Морам само да пређем улицу и ту је већ супермаркет. Копам по новчанику да пронађем одговарајући новчић за колица, али немам ниједан и због тога морам да замолим продавачицу да ми уситни новчаницу. Након тога, док корачам и~међу пуних полица, немам појма шта хоћу да купим . Да бих поштедео себе непријатних објашњења на каси, убацујем у колица паковање кафе, три залеђене пице и четири лименке кока-коле. Код куће све стављам у фрижидер и затим, као и пре, седам у велику фотељу, испред мене кутија цигарета, пепељара коју сам понео из неког кафеа и књига, а још ~е могу да натерам себе да нешто започнем. Могао бих и да гледам телевизију, али унапред се гадим омамљености коју би