Часопис за књижевност, културу и умјетност Путеви Број 2 и 3 | Page 28
hутевМ
кофере и размишљао да ли да прочитам писма која су се налазила у
мастичној кеси у једном од кофера, али ни то ме не би орасположило.
Прегледао сам љене књиге. У једној сам пронашао подвучену реченицу
коју сам некада, када сам читао исту књигу, такође подвукао. То је била
реченица: Имао сам потребу да некога волим, али када бих размишљао
детаљније о томе, губио сам храброст.
Јудит је дошла око пет сати ујутру . Била је мало пијана и надувана.
Пољубио сам је, али она се противила. Рекла је да јој је хладно и затим
се окренула на другу страну да би спавала. Изненада сам побеснео,
устао сам, спаковао кофер и рекао да одлазим. Није рекла ништа. Када
сам био на вратима, на тренутак сам се понадао да ће ме замолити да
останем, али је ћутала и даље. Тако сам у пола шест стајао у Берлину и
нисам знао куда да кренем. Ипак .сам отишао до железничке станице и
ушао у воз за Беч. То је последље сећање на Јудит.
Треба да се нађемо испред кафеа на чијим вратима је стајао натпис:
"У августу
и
септембру затворено
недељом".
Пошто
сам
стигао
nет!{аест минута раније, шетам око блока зrрада и подижем кестен који
је још увек у својој игличастој љусци и задржавам га у руци да бих га
поклонио Јудит.
Када се појави, примећујем да се променила.
Одлазимо у један други кафе и тада ми прича о својим позоришним
комадима и убрзо примећујем како ме посматра благим очима, али не
реагујем на то јер ми о.цједном изгледа прелако да је освојим.
Касније купујемо две флаше вина које пијемо у мом стану док
гледамо филм на видео рикордеру. Лежимо на каучу, једно поред другог
и цо~ашамо се као да не примећујемо шта раде наши прсти.
Када се филм заврши, она ме пољуби. "Сада је револуција", кажем.
Она ме погледа збуљено, а ја прстом циљам на часовник рикордера који
показује
18:48, она се смеје.
Припремам каду за купаље. Док лежим у води, она улази у купатило,
а ја је питам из шале колико би платила за ноћ са мном, колико по њем
мишљењу ноћ са мном вреди. Она ме погледа и каже: "Кретену".
Овог пута је она та која одлази.
,,Јеси ли, у ствари, приметио", каже Петер, ,,да се једва могу чути
паметни разговори? Углавном се још само прича о филмовима, музици,
дрогама и ко се с ким шевио и нико · се не оптерећује због тих глупости".
,,Није ваљда да си постао моралиста", кажем и подижем његову
кутију цигарета, што би требало да значи: "Смем ли да узмем једну?"
,,Наравно да сам морали ста", одговара Петар и клима главом да се
послужим, "зашто да не будем? Уосталом : ко није моралиста?"
Након што смо испразнили флашу вина, одлучујемо да одемо до
старих гасометара где се понекад одржавају рејв журке. Петер је
25